Предраг и Светлана Васиљевић су родитељи троје малолетне деце: Филип 12, Анастасија 10 и Лука 5 год. Живе уколективном центру у Крагујевцу, село Трмбас. Избегли су из Метохије, тачније из Ораховца, 2000  год.

Рајко са супругом и троје малолетне деце: Жељка (15 г.), Слађа (14 г.) и Жељко (11 г.) живи у напуштеној трошној кући.

У кол. центру немају никаква права, на било какву врсту помоћи, од државе, јер су избегли 2000 и тако бесправно су се уселили. Незапослени су јер једноставно не могу да нађу посао, једино сигурно примање им је дечији додатак.

Најмлађе дете од самог рођења болешљивог је здравља. Прво је добио дечији фрас, астму, имало операцију крајника аи бубрежни болесник. Такођер ни Светлана није доброг здравља, пре две године оперисала је тумор.

Обраћали су се  комесеријату за избегла лица али они кажу да иду на затварање кол.центара и то траје већ 10 год.

Не знајући коме више да се обрате за помоћ чули су за нашу организацију и пре пар месеци упутили нам апел за помоћ.

Наши активисти из Србије су их недавно посетили, упознавши се са тешком ситуацијом, у којој се породица налази, одлучили су на лицу места да им уруче једнократну помоћ у храни и намерницама.

Отишли су са Предрагом и Светланом  до маркета и купили за децу храну у вредности од 130.- сфр.

Свака  помоћ  им је добродошла, најбитније је да се што пре одселе из центра јер дочекати хладну зиму и одгајити децу  у дрвеним баракама пуних буба и пацова у 21 веку није нормално и велика је срамота за све нас.

Нашом посетом повратили смо им наду и улили веру да нису сами, првом приликом посетити ћемо их поново и покушати конкретније да им помогнемо.

Преносимо велику захвалност и поздраве породице Васиљевић.